DS9
Active member
Daću sebi slobodu da na ovom mestu prenesem nešto što sam svojevremeno kreirao/složio za srpski nezavisni forum ljubitelja citroena tj CFS.
Dakle radi se o sredstvima za održavanje električnih kontakta, a sve u cilju da se oni što duže održe funkcionalnim.
Na kraju, osim mojeg pisanija će biti dodat i komentar člana cfs-a Goranara koji je praktičnim savetima sasvim zaokružio temu.
Takođe, molim administraciju da ukoliko nalazi za shodno ovo odvoji kao posebnu temu u opšti deo foruma.
***
U Beogradu, decembra 2014. ...
Sredstva za električne kontakte - kontakt sprejevi, rastvarači, ulja, masti..
Pozdrav društvo, mislim da nam se na ovakvom i ovolikom forumu nameće potreba da obradimo temu koja se tiče adekvatnog održavanja, odnosno čišćenja i podmazivanja električnih kontakta.
Ta stvar je toliko raznorodna, a teorija koja leži u osnovu toga toliko kompleksna (pa zahteva odlično poznavanje bar osnova elektrotehnike) – da je mene gotovo sasvim sramota da o tome pišem, jer nemam dovoljno znanja potrebnog za ovako nešto.-
Ipak, pomenuta potreba me tera da ovako nešto pokrenem, između ostalog i zbog toga jer smatram da je CFS po svojoj primenjenoj/praktičnoj informativnosti jedinstven u kosmosu (i okolnim državama), pa ću zbog toga sa svoje strane pokušati makar da započnem temu u nadi da će je oni mnogo stručniji i obrazovaniji po tom pitanju na pravi način upotpuniti.
Moja primarna ideja je bila da (slično selektorima maziva) pobrojim sredstva/maziva koja se koriste za održavanje električnih kontakta u vozilima ali sam pri tome kao i svaki laik nailazio na dodatna pitanja.
Većina učesnika ovog foruma zna da ako ima problem sa električnim kontaktima – da će upotrebiti nekakav sprej. Neki od tih sprejeva se nazivaju npr. kontakt sprej ili kontakt cleaner.
Međutim, zvrčka je u tome da jedan tip sredstava služi da (posredno, štitivši ga od spoljnih uticaja) omogući bolji kontakt time što će ostaviti sloj nekakvog maziva po površini električnoh kontakta, dok drugi tip služi da kontakte koji su nekako korodirali – očisti/oslobodi te kontakte od korozije. Nakon ovog drugog tipa sredstava, dobro je da ide prvi tip jer će to omogućiti dugotrajniju zaštitu nego ako bi se kontakti samo očistili.
Takođe, postoje i sredstva u okviru prvog tipa, a koja bi smo mogli da nazovemo da su treći tip – jer proizvođači za njih tvrde da istovremeno čiste i ostavljaju zaštitni sloj.
Takva sredstva su po nameni (a često i po sastavu) vrlo bliska široko korišćenom WD-40, ali je moja namera da ovde razjasnimo nedoumice i pitanja oko toga i da raščlanimo ta sredstva po najadekvatnijoj nameni i donekle po sastavu.
Kako ja nemam znanje (tj. nisam obrazovan u tome) da objašnjavam osnove elektrotehnike - zarad adekvatnih objašnjenja daću linkove do literature nekih proizvođača za koje mi se čini da su dobro objasnili zašto je potrebno da električni kontakti budu adekvatno podmazani/zaštićeni. Nadam se da će obrazovaniji članovi foruma dati učešće u temi i to još bolje objasniti – teorijski i praktično.
http://docs-europe.electrocomponents.com/webdocs/001a/0900766b8001a9f2.pdf
http://machinedesign.com/archive/lubricating-electrical-switches
http://contralube.com/wp-content/uploads/2013/08/Why_contralube_-_Facts__Myths_About_Lubricating_Electrical_Connectors.pdf
http://www.dowcorning.com/content/publishedlit/80-3326-01.pdf
Dakle, suština je da mu kontakt dođe sprava/uređaj u kojoj se dve metalne površine dodiruju kada je potrebno da se sprovede nekakva struja. Zbog svog hemijskog sastava (pošto se radi o metalima) su te površine podložne koroziji tj. nastajanu sloja koji manje/više sprečava nesmetano provođenje struje. Sama korozija ne predstavlja samo jednu vrstu procesa nego ih ima više vrsta.
Korozija recimo može biti elektrohemijska jer dva metala ne moraju biti istog hemijskog sastava, što uslovljava da jedan od njih korodira. Ali ona uz prethodno može nastati i kao posledica toga što dolazi do mehaničkog habanja površina kontakta. Cela stvar oko toga je ubrzana pošto je manja ili veća količina vlage prisutna.
Pri svemu tome vrlo je bitna činjenica da struja ne teče celim metalnim površinama kontakta nego samo njihovim doditnim površinama što je u praksi vrlo mali udeo ukupne površine predviđene za kontakt.
Dakle u poslednjih tri rečenice sam laički sveo ono čemu su posvećene tone udžbenika tj. onom čemu se bave mnogobrojne naučne discipline. Detalji su naravno bitni ali u celoj priči može da se svede to – da kontakti trebaju da budu što zaštićeniji od vlage i habanja a da pri tome istovremeno mogu da vrše svoju funkciju adekvatnog/potpunog provođenja struje.
Ukoliko je već došlo do korozije, onda je potrebno da ona bude uklonjena, a kontakti ponovo zaštićeni.
Da bi se gore navedeno postiglo – ljudi su shvatili kako kontakte mogu da zaštite nekakvim mazivom, a ta maziva mogu da imaju različit sastav i viskozitet. To mogu da budu ulja, ali mogu da budu i masti. Šta će se od ta dva koristiti zavisi od prirode odnosno namene kontakta odnosno prekidača.
Kada neki kontakt koji je prvobitno bio zaštićen (čitaj – fabrički) vremenom/upotrebom korodira i/ili izgubi prvobitnu zaštitu - onda je zgodno da mu se ukloni korozija a takođe i da mu se uklone ostaci prvobitne zaštite koja je izgubila funkciju. Za takvu namenu se najčešće koriste rastvarači koji generalno nemaju antikorozivna svojstva kakva imaju maziva.
Nakon njihove primene protok struje će biti adekvatan. Ali je zgodno da se nakon rastvarača primene i maziva jer će ona pružiti dugotrajniju zaštitu. Da bi se cela stvar oko toga učinila univerzalnijom ljudi su smisli da smućkaju sredstva koja istovremeno mogu uklone koroziju i zaostala prvobitna maziva, a da se nakon isparavanja na površini kontakta nađe sveže mazivo koje će ponovo zaštiti kontakt za duže vreme.
Mislim da je sada jasno zašto se pod terminom “Kontakt sprej” podrazumeva toliko različitih varijanti.
Nama ostaje da imamo u vidu o kakvim se kontaktima radi i da prema tome odlučujemo kako ćemo ih štititi, imajući u vidu i (fizičko/hemijske) osobine sredstava koje su namenjene njihovom čišćenju i/ili zaštiti. Pri tome je vrlo bitno naglasiti da treba imati u vidu kompatibilnost sa (plastičnim/sintetičkim) materijalima koji se nalaze u okolini kontakta.
Ostaje, da svako ko nađe za shodno da upotpuni ovu temu svojim praktičnim iskustvom ili teorijskim znanjem (a može i obratno – teorijskim iskustvom i praktičnim znanjem) to učini jer više pametnih glava uvek bolje misli.
Imao sam ideju da ovde dam spisak sredstava za čišćenje i podmazivanje električnih kontakta – ali je previše njih prisutno na tržištu. Pri tome više proizvođača imaju cele palete od nekoliko sredstava za ovu namenu od koje je svaki namenjen određenoj specijalizovanoj nameni. Hoću reći da ih je vrlo teško klasifikovati
Sve ovo sam pisao da bi se razlikovala sredstva za samo ćišćenje kontakta koji su u suštini rastvarači, od onih sredstava koja kontakte najpre štite mazivom, pri čemu im je diskutabilna funkcija čišćenja. Idealno je upotrebiti posebno sredstvo za čišćenje, a nakon njega sredstvo za zaštitu. Razlike između specijalizovanih sredstava za zaštitu od onih koja su univerzalna su takva da je to malo teže sveobuhvatno/uopšteno objasniti, tako da ću to ostaviti za dalje komentare.
Međutim ipak ću ovde dati link do specifikacije klasičnog contact cleanera za koji mi se čini da ima odlično objašnjenje.
http://www.grainger.com/ec/pdf/Loctite-Electrical-Contact-Cleaner-Data-Sheet.pdf
Inače, najjeftinije namensko sredstvo za čišćenje električnih kontakta je izopropil alkohol - ali je bitno da nabavite koncentraciju 99%. Niže koncentracije sadrže vodu pa nije pametno da se nanosi na kontakte.
Sledeći link je od svetski poznatog Valvoline-a a tiče se njihovog univerzalnog sredstva za zaštitu električnih kontakta. Objašnjenje kaže da je potrebno prvi put naprskati kontakte i sačekati neko vreme te ih prebrisati da bi bili očišćeni, a zatim drugi put da bi se zaštitili. Iako nosi naziv da je Cleaner (čistač) to je ipak mazivo (po sastavu vrlo slično dole pomenutom famovom v90 i poznatijem WD-40)
https://www.valvolineeurope.com/english/products/cleaning/cid(579)/clean_tronic/product-information
Slična priča je i sa identičnim sredstvom od LM
https://products.liqui-moly.com/electronic-spray-4.html
a takođe i henkelovim loctite 7039
http://www.micromaxtrade.com/docs/loctite7039_tds.pdf
Ko prati moja pisanija, zna da se bodem noževima kada domaći/balkanski uljari proizvode adekvatna maziva za određenu namenu i da njihovu upotrebu favorizujem. To ću i ovde učiniti tako što ću pomenuti par sredstava. Ona su u suštini maziva i generalno služe za kraću ili dugotrajniju zaštitu od korozije.
http://www.fam.co.rs/proizvodi/sredstva-za-privremenu-za%C5%A1titu-od-korozije/sredstva-sa-isparljivim-rastvara%C4%8Dima-tip-filma-uljni/182-fam-v-90
http://www.fam.co.rs/proizvodi/mazive-masti-i-specijalna-maziva/monta%C5%BEne-mazive-paste/287-famol-ht
http://optimamodricabg.rs/proizvodi/mast-za-elektricne-kontakte
***
Goranaara, mart 2015.
Poplava svakojakih sredstava na trzistu, koju su namenjena za odrzavanje i reparaciju elekricnih kontakata, uz obilje podataka od strane proizvodjaca istih, stvara konfuziju pri izboru optimalne varijante za resavanje nekog konkretnog problema. Da bi se napravio pravi izbor, treba sagledati sve eksplotacione momente. Naravno, treba imati u vidu da se elektricni kontaktni element koji je ostecen tesko moze vratiti u funkciju pomocu bilo kojeg sredstva za ciscenje, a da se pri tome odrzi trazena pouzdanost i sigurnost u predvidjenim uslovima eksploatacije.
U osnovi, pricamo o razdvojivom spoju dva ili vise elektricno provodnih elemenata, koji se najcesce srece kao:
1. Konektor
2. Prekidac
3. Kolektor sa kliznim cetkicama
4. Klizni prsteni sa cetkicama
5. Spoj grafit-grafit, ili grafit-metal, kod promenljivog otpornika
Konektor se sastoji iz zenskog i muskog dela, koji su razdvojivi. Postoje razlicite konstrukcije, za razlicite namene, ali im je zajednicko da prenose elektricnu energiju sa optimalnim gubicima, da je spoj lako rucno razdvojiv a mehanicki stabilan u predvidjenim radnim uslovima.
U osnovnoj konstrukciji zenska i muska strana konektora se sastoje iz kucista i kontakata koji ulaze jedno u drugo, mada postoje i slozenije konstrukcije, zavisno od trazenih eksploatacionih osobina. Elektricni spoj se postize nalezanjem kontakata, razlicitom silom, koja zavisi, uglavnom, od nazivne struje konatakata.
Medjusobno rastojanje kontakata u kucistu zavisi, uglavnom, od maksimalno dozvoljenog napona. Pored pomenutih elektricnih osobina, ponekad je potrebno definisati i kapacitivnost, za specificne namene, recimo spojevi komunikacionih vodova. Spojevi provodnika sa muskim i zenskim kontaktima je uglavnom izveden presovanjem, mekanim lemljenjem ili nalezanjem, zavisno od namene i konstrukcije. Kontakti su retko od cistog bakra (za manje i srednje struje), uglavnom su galvanizovani nekim plemenitim metalom. Takodje, treba uzeti u obzir i predvidjen broj razdvajanja, jer razdvajanje itekako utice na vek trajanja, ili pojavu problema sa spojem.
Konektori se koriste za prenos razlicitih struja, pri razlicitim naponima, u raznim radnim uslovima i sredinama. Pri tome dolazi do razlicitih problema, koji za posledicu imaju losu provodnost kontakata, ili nedozvoljenu provodnost izmedju razlicitih kontaktnih parova.
Zavisno od uslova eksplotacije, treba izabrati adekvatan nacin odrzavanja, da bi se maksimalno produzio vek trajanja uz ocuvanje pouzdanosti i sigurnosti.
Najcesci problem koji se javlja u eksploataciji konektora je nepouzdan spoj kontakata, odnosno povecanje prelaznog otpora koje za posledicu ima nezeljene prekide velicine koja se prenosi. Kod kontakata koji su strujno optereceni (odnos stvarne i nazivne struje je 0.8 do 1) najcesci problem je sto usled povecanog prelaznog otpora raste pad napona (Omov zakon), samim tim i disipirana toplotna energija (Dzulov zakon), sto rezultuje progresivnim procesom porasta temperatrure, samim tim i oksidacije, sto neminovno dovodi do unistenja kontakata. Opisan proces je vise izrazen ako je atmosfera agresivna. U praksi se ovaj problem najcesce kasno primeti, pa nije moguce adekvatno reagovati u smislu produzetka eksploatacije kontakata, odnosno ne pomazu bilo kakva sredstva ili procedure ciscenja i odrzavanja.
Drugi problem, koji se javlja pri eksploataciji konektora je da se, vremenom i velikim brojem razdvajanja konektora, smanji medjusobni pritisak kontakata, sto takodje rezultuje povecanim prelaznim otporom i procesima koji su opisani. Najcesce nije moguce eksterno "dotegnuti" kontakte, ali ukoliko se isti vade iz kucista, treba pokusati da se "nategnu". Kod skupljih i kvalitetnijih konektora u sklopu se nalaze opruge koje uglavnom nije moguce popravljati ni menjati.
Dakle radi se o sredstvima za održavanje električnih kontakta, a sve u cilju da se oni što duže održe funkcionalnim.
Na kraju, osim mojeg pisanija će biti dodat i komentar člana cfs-a Goranara koji je praktičnim savetima sasvim zaokružio temu.
Takođe, molim administraciju da ukoliko nalazi za shodno ovo odvoji kao posebnu temu u opšti deo foruma.
***
U Beogradu, decembra 2014. ...
Sredstva za električne kontakte - kontakt sprejevi, rastvarači, ulja, masti..
Pozdrav društvo, mislim da nam se na ovakvom i ovolikom forumu nameće potreba da obradimo temu koja se tiče adekvatnog održavanja, odnosno čišćenja i podmazivanja električnih kontakta.
Ta stvar je toliko raznorodna, a teorija koja leži u osnovu toga toliko kompleksna (pa zahteva odlično poznavanje bar osnova elektrotehnike) – da je mene gotovo sasvim sramota da o tome pišem, jer nemam dovoljno znanja potrebnog za ovako nešto.-
Ipak, pomenuta potreba me tera da ovako nešto pokrenem, između ostalog i zbog toga jer smatram da je CFS po svojoj primenjenoj/praktičnoj informativnosti jedinstven u kosmosu (i okolnim državama), pa ću zbog toga sa svoje strane pokušati makar da započnem temu u nadi da će je oni mnogo stručniji i obrazovaniji po tom pitanju na pravi način upotpuniti.
Moja primarna ideja je bila da (slično selektorima maziva) pobrojim sredstva/maziva koja se koriste za održavanje električnih kontakta u vozilima ali sam pri tome kao i svaki laik nailazio na dodatna pitanja.
Većina učesnika ovog foruma zna da ako ima problem sa električnim kontaktima – da će upotrebiti nekakav sprej. Neki od tih sprejeva se nazivaju npr. kontakt sprej ili kontakt cleaner.
Međutim, zvrčka je u tome da jedan tip sredstava služi da (posredno, štitivši ga od spoljnih uticaja) omogući bolji kontakt time što će ostaviti sloj nekakvog maziva po površini električnoh kontakta, dok drugi tip služi da kontakte koji su nekako korodirali – očisti/oslobodi te kontakte od korozije. Nakon ovog drugog tipa sredstava, dobro je da ide prvi tip jer će to omogućiti dugotrajniju zaštitu nego ako bi se kontakti samo očistili.
Takođe, postoje i sredstva u okviru prvog tipa, a koja bi smo mogli da nazovemo da su treći tip – jer proizvođači za njih tvrde da istovremeno čiste i ostavljaju zaštitni sloj.
Takva sredstva su po nameni (a često i po sastavu) vrlo bliska široko korišćenom WD-40, ali je moja namera da ovde razjasnimo nedoumice i pitanja oko toga i da raščlanimo ta sredstva po najadekvatnijoj nameni i donekle po sastavu.
Kako ja nemam znanje (tj. nisam obrazovan u tome) da objašnjavam osnove elektrotehnike - zarad adekvatnih objašnjenja daću linkove do literature nekih proizvođača za koje mi se čini da su dobro objasnili zašto je potrebno da električni kontakti budu adekvatno podmazani/zaštićeni. Nadam se da će obrazovaniji članovi foruma dati učešće u temi i to još bolje objasniti – teorijski i praktično.
http://docs-europe.electrocomponents.com/webdocs/001a/0900766b8001a9f2.pdf
http://machinedesign.com/archive/lubricating-electrical-switches
http://contralube.com/wp-content/uploads/2013/08/Why_contralube_-_Facts__Myths_About_Lubricating_Electrical_Connectors.pdf
http://www.dowcorning.com/content/publishedlit/80-3326-01.pdf
Dakle, suština je da mu kontakt dođe sprava/uređaj u kojoj se dve metalne površine dodiruju kada je potrebno da se sprovede nekakva struja. Zbog svog hemijskog sastava (pošto se radi o metalima) su te površine podložne koroziji tj. nastajanu sloja koji manje/više sprečava nesmetano provođenje struje. Sama korozija ne predstavlja samo jednu vrstu procesa nego ih ima više vrsta.
Korozija recimo može biti elektrohemijska jer dva metala ne moraju biti istog hemijskog sastava, što uslovljava da jedan od njih korodira. Ali ona uz prethodno može nastati i kao posledica toga što dolazi do mehaničkog habanja površina kontakta. Cela stvar oko toga je ubrzana pošto je manja ili veća količina vlage prisutna.
Pri svemu tome vrlo je bitna činjenica da struja ne teče celim metalnim površinama kontakta nego samo njihovim doditnim površinama što je u praksi vrlo mali udeo ukupne površine predviđene za kontakt.
Dakle u poslednjih tri rečenice sam laički sveo ono čemu su posvećene tone udžbenika tj. onom čemu se bave mnogobrojne naučne discipline. Detalji su naravno bitni ali u celoj priči može da se svede to – da kontakti trebaju da budu što zaštićeniji od vlage i habanja a da pri tome istovremeno mogu da vrše svoju funkciju adekvatnog/potpunog provođenja struje.
Ukoliko je već došlo do korozije, onda je potrebno da ona bude uklonjena, a kontakti ponovo zaštićeni.
Da bi se gore navedeno postiglo – ljudi su shvatili kako kontakte mogu da zaštite nekakvim mazivom, a ta maziva mogu da imaju različit sastav i viskozitet. To mogu da budu ulja, ali mogu da budu i masti. Šta će se od ta dva koristiti zavisi od prirode odnosno namene kontakta odnosno prekidača.
Kada neki kontakt koji je prvobitno bio zaštićen (čitaj – fabrički) vremenom/upotrebom korodira i/ili izgubi prvobitnu zaštitu - onda je zgodno da mu se ukloni korozija a takođe i da mu se uklone ostaci prvobitne zaštite koja je izgubila funkciju. Za takvu namenu se najčešće koriste rastvarači koji generalno nemaju antikorozivna svojstva kakva imaju maziva.
Nakon njihove primene protok struje će biti adekvatan. Ali je zgodno da se nakon rastvarača primene i maziva jer će ona pružiti dugotrajniju zaštitu. Da bi se cela stvar oko toga učinila univerzalnijom ljudi su smisli da smućkaju sredstva koja istovremeno mogu uklone koroziju i zaostala prvobitna maziva, a da se nakon isparavanja na površini kontakta nađe sveže mazivo koje će ponovo zaštiti kontakt za duže vreme.
Mislim da je sada jasno zašto se pod terminom “Kontakt sprej” podrazumeva toliko različitih varijanti.
Nama ostaje da imamo u vidu o kakvim se kontaktima radi i da prema tome odlučujemo kako ćemo ih štititi, imajući u vidu i (fizičko/hemijske) osobine sredstava koje su namenjene njihovom čišćenju i/ili zaštiti. Pri tome je vrlo bitno naglasiti da treba imati u vidu kompatibilnost sa (plastičnim/sintetičkim) materijalima koji se nalaze u okolini kontakta.
Ostaje, da svako ko nađe za shodno da upotpuni ovu temu svojim praktičnim iskustvom ili teorijskim znanjem (a može i obratno – teorijskim iskustvom i praktičnim znanjem) to učini jer više pametnih glava uvek bolje misli.
Imao sam ideju da ovde dam spisak sredstava za čišćenje i podmazivanje električnih kontakta – ali je previše njih prisutno na tržištu. Pri tome više proizvođača imaju cele palete od nekoliko sredstava za ovu namenu od koje je svaki namenjen određenoj specijalizovanoj nameni. Hoću reći da ih je vrlo teško klasifikovati
Sve ovo sam pisao da bi se razlikovala sredstva za samo ćišćenje kontakta koji su u suštini rastvarači, od onih sredstava koja kontakte najpre štite mazivom, pri čemu im je diskutabilna funkcija čišćenja. Idealno je upotrebiti posebno sredstvo za čišćenje, a nakon njega sredstvo za zaštitu. Razlike između specijalizovanih sredstava za zaštitu od onih koja su univerzalna su takva da je to malo teže sveobuhvatno/uopšteno objasniti, tako da ću to ostaviti za dalje komentare.
Međutim ipak ću ovde dati link do specifikacije klasičnog contact cleanera za koji mi se čini da ima odlično objašnjenje.
http://www.grainger.com/ec/pdf/Loctite-Electrical-Contact-Cleaner-Data-Sheet.pdf
Inače, najjeftinije namensko sredstvo za čišćenje električnih kontakta je izopropil alkohol - ali je bitno da nabavite koncentraciju 99%. Niže koncentracije sadrže vodu pa nije pametno da se nanosi na kontakte.
Sledeći link je od svetski poznatog Valvoline-a a tiče se njihovog univerzalnog sredstva za zaštitu električnih kontakta. Objašnjenje kaže da je potrebno prvi put naprskati kontakte i sačekati neko vreme te ih prebrisati da bi bili očišćeni, a zatim drugi put da bi se zaštitili. Iako nosi naziv da je Cleaner (čistač) to je ipak mazivo (po sastavu vrlo slično dole pomenutom famovom v90 i poznatijem WD-40)
https://www.valvolineeurope.com/english/products/cleaning/cid(579)/clean_tronic/product-information
Slična priča je i sa identičnim sredstvom od LM
https://products.liqui-moly.com/electronic-spray-4.html
a takođe i henkelovim loctite 7039
http://www.micromaxtrade.com/docs/loctite7039_tds.pdf
Ko prati moja pisanija, zna da se bodem noževima kada domaći/balkanski uljari proizvode adekvatna maziva za određenu namenu i da njihovu upotrebu favorizujem. To ću i ovde učiniti tako što ću pomenuti par sredstava. Ona su u suštini maziva i generalno služe za kraću ili dugotrajniju zaštitu od korozije.
http://www.fam.co.rs/proizvodi/sredstva-za-privremenu-za%C5%A1titu-od-korozije/sredstva-sa-isparljivim-rastvara%C4%8Dima-tip-filma-uljni/182-fam-v-90
http://www.fam.co.rs/proizvodi/mazive-masti-i-specijalna-maziva/monta%C5%BEne-mazive-paste/287-famol-ht
http://optimamodricabg.rs/proizvodi/mast-za-elektricne-kontakte
***
Goranaara, mart 2015.
Poplava svakojakih sredstava na trzistu, koju su namenjena za odrzavanje i reparaciju elekricnih kontakata, uz obilje podataka od strane proizvodjaca istih, stvara konfuziju pri izboru optimalne varijante za resavanje nekog konkretnog problema. Da bi se napravio pravi izbor, treba sagledati sve eksplotacione momente. Naravno, treba imati u vidu da se elektricni kontaktni element koji je ostecen tesko moze vratiti u funkciju pomocu bilo kojeg sredstva za ciscenje, a da se pri tome odrzi trazena pouzdanost i sigurnost u predvidjenim uslovima eksploatacije.
U osnovi, pricamo o razdvojivom spoju dva ili vise elektricno provodnih elemenata, koji se najcesce srece kao:
1. Konektor
2. Prekidac
3. Kolektor sa kliznim cetkicama
4. Klizni prsteni sa cetkicama
5. Spoj grafit-grafit, ili grafit-metal, kod promenljivog otpornika
Konektor se sastoji iz zenskog i muskog dela, koji su razdvojivi. Postoje razlicite konstrukcije, za razlicite namene, ali im je zajednicko da prenose elektricnu energiju sa optimalnim gubicima, da je spoj lako rucno razdvojiv a mehanicki stabilan u predvidjenim radnim uslovima.
U osnovnoj konstrukciji zenska i muska strana konektora se sastoje iz kucista i kontakata koji ulaze jedno u drugo, mada postoje i slozenije konstrukcije, zavisno od trazenih eksploatacionih osobina. Elektricni spoj se postize nalezanjem kontakata, razlicitom silom, koja zavisi, uglavnom, od nazivne struje konatakata.
Medjusobno rastojanje kontakata u kucistu zavisi, uglavnom, od maksimalno dozvoljenog napona. Pored pomenutih elektricnih osobina, ponekad je potrebno definisati i kapacitivnost, za specificne namene, recimo spojevi komunikacionih vodova. Spojevi provodnika sa muskim i zenskim kontaktima je uglavnom izveden presovanjem, mekanim lemljenjem ili nalezanjem, zavisno od namene i konstrukcije. Kontakti su retko od cistog bakra (za manje i srednje struje), uglavnom su galvanizovani nekim plemenitim metalom. Takodje, treba uzeti u obzir i predvidjen broj razdvajanja, jer razdvajanje itekako utice na vek trajanja, ili pojavu problema sa spojem.
Konektori se koriste za prenos razlicitih struja, pri razlicitim naponima, u raznim radnim uslovima i sredinama. Pri tome dolazi do razlicitih problema, koji za posledicu imaju losu provodnost kontakata, ili nedozvoljenu provodnost izmedju razlicitih kontaktnih parova.
Zavisno od uslova eksplotacije, treba izabrati adekvatan nacin odrzavanja, da bi se maksimalno produzio vek trajanja uz ocuvanje pouzdanosti i sigurnosti.
Najcesci problem koji se javlja u eksploataciji konektora je nepouzdan spoj kontakata, odnosno povecanje prelaznog otpora koje za posledicu ima nezeljene prekide velicine koja se prenosi. Kod kontakata koji su strujno optereceni (odnos stvarne i nazivne struje je 0.8 do 1) najcesci problem je sto usled povecanog prelaznog otpora raste pad napona (Omov zakon), samim tim i disipirana toplotna energija (Dzulov zakon), sto rezultuje progresivnim procesom porasta temperatrure, samim tim i oksidacije, sto neminovno dovodi do unistenja kontakata. Opisan proces je vise izrazen ako je atmosfera agresivna. U praksi se ovaj problem najcesce kasno primeti, pa nije moguce adekvatno reagovati u smislu produzetka eksploatacije kontakata, odnosno ne pomazu bilo kakva sredstva ili procedure ciscenja i odrzavanja.
Drugi problem, koji se javlja pri eksploataciji konektora je da se, vremenom i velikim brojem razdvajanja konektora, smanji medjusobni pritisak kontakata, sto takodje rezultuje povecanim prelaznim otporom i procesima koji su opisani. Najcesce nije moguce eksterno "dotegnuti" kontakte, ali ukoliko se isti vade iz kucista, treba pokusati da se "nategnu". Kod skupljih i kvalitetnijih konektora u sklopu se nalaze opruge koje uglavnom nije moguce popravljati ni menjati.
